Лазар Пециреп 0001    Вино пију лаки Црногорци 0002    Насред чева, насред Горе Црне, 0003    А међу њи сердарина Марко; 0004    Пише вино док се напојише, 0005    Ракија им еглен отвараше. 0006    Онда рече сердарина Марко: 0007    „Вала Богу, браћо Црногорци, 0008    Како неста у Чеву јунака 0009    Како што су по Никшићу Турци, 0010    Који нама Турци досадише 0011    И велику жалост учињеше — 0012    Зајмише ни коње и волове, 0013    Бијеле нам проваљују куле, 0014    А из кула благо понијеше, 0015    А жалосно робље поведоше, 0016    Црногорске главе понијеше!” 0017    Оде бројит’ по Никшиће Турке: 0018    „А какав је Осман капетане, 0019    Какав ли је Рушевић Рама, 0020    Какав ли је Арсовић Шабане, 0021    Какав ли је Бећа Прељевић, 0022    А какав је Аџиманић Дура, 0023    Какав ли је Бабићу Јакшаре! 0024    Већ и нама досадише Турци, 0025    Већ овако живјет’ не можемо!” 0026    Но да видиш тридест Чевљана, 0027    Сваки мучи, ништа не говори, 0028    До једина Пециреп’ Лазара; 0029    Док се пропе на кољена Лазо, 0030    Па отиде с Марком бесједити: 0031    „Црн ти образ, сердарина Марко, 0032    Што ти хабаш по Чеву јунаке, 0033    А ти валиш по Никшиће Турке, 0034    Који леже на узуру Турци, 0035    А гоне им кола и саони, 0036    А ради им сиротиња раја, 0037    Ласно ти је њима бјесовати! 0038    Кунем ти се, истином ти кажем, 0039    Док ја бија у моју Голију, 0040    На широку долу Реповића, 0041    Ти су мени доходили Турци 0042    Неће ли ми зулум учињети; 0043    Не дадо им зулум учињети, 0044    Сердар Марко, су два брата моја, 0045    Не заклати овна испод звона, 0046    Нити добра вола испод кола 0047    Ни из стоке јаловице овце. 0048    Док се добро расрчише Турци, 0049    По Никшићу војску покупише, 0050    На Голију мене ударише, 0051    Иљаду ми брата плијенише, 0052    Пет стотина коња и говеди, 0053    Бијелу ми похараше кулу, 0054    А из куле благо понијеше, 0055    А стару ми мајку поћушнуше, 0056    Оста стара мајка на буњаку, 0057    Моја стара мајка кукајући, 0058    А одоше Турци пјевајући. 0059    Ја утеко у гору зелену, 0060    Сердар Марко, су два брата моја, 0061    Одо тражит’ проз Голију Турке, 0062    А и моје овце и говеда 0063    Од широка дола Реповића. 0064    Доклен бисмо насред од Голије, 0065    Седам-осам посјекосмо глава. 0066    Ту велика припуче несрећа, 0067    На ме загон учињеше Турци 0068    И оба ми брата посјекоше; 0069    Ја остадо сам у Голији, 0070    Одо пратит’ кроз Голију Турке; 0071    Од Голије до Дуге пољане, 0072    Осамнаест посјеко грађана, 0073    Па се врну долу Реповића — 0074    Бијела ми сагорела кула, 0075    Нађо стару на буњаку мајку. 0076    Па побјего ломној Гори Црној, 0077    Здраво дођо Чеву каменоме, 0078    Па покупи једну чету малу, 0079    Малу чету, три-четири друга, 0080    Па отидо проз моју Голију, 0081    Доклен сидо на Вучар планину. 0082    А што Осман-капетана валиш, 0083    Ту десисмо два брата његова, 0084    Западосмо, те ји посјекосмо, 0085    Примисмо им коње и оружје, 0086    Двије њине главе понијесмо, 0087    Здраво дођо Чеву каменоме. 0088    Кад стадосмо шићар дијелити, 0089    И тебе смо исо учињели. 0090    Па покупи другу чету малу, 0091    Чету малу, седам-осам друга, 0092    Одведо ји проз моју Голију, 0093    Док сидосмо у Вучар планину, 0094    Одо тражит по Вучару Турке. 0095    Док нађосмо двије Груде младе, 0096    Код њи бјеше добра трговина, 0097    Сердар Марко, шест стотин’ овнова. 0098    Западосмо, па им ударисмо, 0099    Обојици главе посјекосмо, 0100    Шест стотина брава плијенисмо, 0101    Здраво Чеву каменоме дођо. 0102    Знаш, соколе, сердарина Марко, 0103    Кад стадосмо шићар дијелити, 0104    И тебе смо исо учињели. 0105    Па покупи трећу чету, Марко, 0106    Малу чету, четрнаест друга, 0107    Одведо ји проз моју Голију, 0108    Доклен сидо у вучар планину, 0109    Одо тражит’ по Вучару Турке. 0110    Док ево ти два Веризовића, 0111    Код њи бјеше добра трговина, 0112    Сердар Марко, три стотин’ волова, 0113    Па на конак њима ударисмо, 0114    Обојици главе посјекосмо, 0115    Њине русе главе понијесмо, 0116    А прогнасмо три стотин’ волова, 0117    Здраво дођо Чеву каменоме. 0118    Кад стадосмо шићар дијелити, 0119    И тебе смо исо учињели. 0120    Одма купи чету малу, 0121    Малу чету, седамнаест друга, 0122    Одведо ји проз моју Голију, 0123    Доклен дођо на Вучар планину, 0124    Одо тражит’ по Вучару Турке, 0125    Тражисмо ји, ништа не могосмо, 0126    Попалисмо стаје и сијена, 0127    Те никшићке поклекнуше овце. 0128    Ноћи граду у чаршију дођо, 0129    Одо тражит’ по чаршији Турке, 0130    Тражисмо ји, ништа не могосмо, 0131    Седамдесет кућа запалисмо 0132    И доста им квара учинисмо, 0133    Па побјего Чеву каменоме. 0134    Па покупи пуно тридесет друга, 0135    Одведо ји кроз моју Голију, 0136    Одо тражит’ по Вучару Турке, 0137    Тражисмо ји, ништа не могосмо, 0138    Па се спушти пољу у Рудине, 0139    А окрену крајме уз Кусине, 0140    Доклен дођо на Клисуру тврду. 0141    Ту чекасмо од Никшића Турке, 0142    Сердар Марко, за неђељу дана, 0143    Док ево ти стотину товара, 0144    А за њима педесет грађана, 0145    А ђе иду са Приштине Турци, 0146    Они гоне робу свакојаку, 0147    А највише свиле и чивита. 0148    Западосмо, те им ударисмо, 0149    Милоснога Бога поменусмо, 0150    Убисмо се огњем из пушака; 0151    Док изагна из товара Турке, 0152    Таман двадест глава посјекосмо, 0153    Бог ми даде, не погибе друга, 0154    Ни погибе ни ране допаде. 0155    Отесмо им стотину товара, 0156    Поћерасмо кроз моју Голију, 0157    А Голија ломна и крвава. 0158    Полу робе у гору турсимо, 0159    Половину Чеву доћерасмо, 0160    За оно се опет поврнусмо. 0161    Кад на есап благо ударисмо, 0162    Тридест друга по триста цекина. 0163    Па не шћеше твоји Црногорци — 0164    До приморске гоге изведоше, 0165    Те по Чеву куле поградише, 0166    Дотаде ји нигђе не бијаше, 0167    А на себе Турке напуштише. 0168    Знаш, соколе, сердарина Марко, 0169    Кад узе осамнаест друга, 0170    Одведо ји кроз моју Голију, 0171    Доклен сидо у Вучар планину. 0172    А што Бећу Прељевића фалиш, 0173    Ту нађосмо два Бећина сина, 0174    Код њих бјеше пет стотин’ оваца 0175    И стотину крава и телаца, 0176    Па ја чујем да се Бећ авали: 0177    Кад је онда на ме ударио, 0178    Да је брата погубио мога. 0179    Пуштисмо ји док оконачише, 0180    Па на конак њима ударисмо, 0181    Два Бећина погубисмо сина, 0182    Пробосимо двије буле младе 0183    Што им краве у крајине музу, 0184    Појависмо овце и говеда, 0185    Осванусмо у ломна Пјешивца, 0186    Испод куле војводе Илије. 0187    А испаде војвода Илија: 0188    „ Харанзада, Пециреп’ Лазаре, 0189    Чије главе, чије буле младе, 0190    Чије овце, чија су говеда?” 0191    А ја њему по истини каза: 0192    „Двије главе, два Бећина сина, 0193    А јиош њине двије буле младе 0194    И његове овце и говеда!” 0195    А рече му војвода Илија: 0196    „О соколе, Пециреп’ Лазаре, 0197    Ја сам био јуче на састанку, 0198    С грађанима вјеру уватио, 0199    Побро миј е Бећа Прељевићу, 0200    Сјутра ћу му на састанак поћи, 0201    Шта ћу побру на састанак казат’ — 0202    Не’ш пројавит’ овце и говеда!” 0203    А рече му Пециреп Лазаре: 0204    „Док је мене ломна Гора Црна 0205    А још моји осамнаест друга, 0206    Пројавићу овце и говеда!” 0207    А кад зачу војвода Илија, 0208    Другом стаде говорити с њием: 0209    „Наш соколе, Пециреп’ Лазаре, 0210    Ја те Богом истинијем кумим, 0211    Ај’ се сврни на бијелу кулу 0212    Да починеш трудан и уморан, 0213    Да с’ напијеш вина црвенога, 0214    Да ми једну књигу оправимо 0215    Крвавоме граду никшићкоме, 0216    Да ми један станак учинимо 0217    Широкоме крају Шмишљеноме, 0218    Да с Турцима вјеру ухватимо!” 0219    А кад зачу Пециреп Лазаре, 0220    Он се сврати на бијелу кулу, 0221    Одма ситну књигу накитише, 0222    А Никшићу граду оправише: 0223    „Ајте, Турци, да се састанемо!” 0224    Одонуд Турци излазише, 0225    А одовуд Лазар с Пјешивцима, 0226    Кад на крају, те се састадоше. 0227    Но говори Осман капетане: 0228    „Аранзадо, Пециреп’ Лазаре, 0229    Ко је вјеру теби дао тврду — 0230    Много си ми јада учинио!” 0231    Но говори Пециреп Лазаре: 0232    „О Турчине, Осман капетане, 0233    Ја не иштем вјере ни амана 0234    Док је мене на рамена глава! 0235    Знаш ти мене што си учинио — 0236    Два си моја брата погубио, 0237    Бијелу ми кулу запалио, 0238    Уз’о ми овце и говеда, 0239    А стару ми мајку поћушнуо, 0240    Зајмио ме ломној Гори Црној!” 0241    А кад зачу Осман капетане: 0242    „О соколе, Пециреп’ Лазаре, 0243    Ја те Богом великијем кумим, 0244    И српскијем светијем Јованом 0245    И турскијем свецом Муамедом — 0246    Од’, Лазаре, да се помиримо 0247    И два брата да ти умиримо, 0248    Па, Лазаре, да се не ћерамо!” 0249    А кад зачу Пециреп Лазаре — 0250    За два брата иљаду дуката 0251    И вранчића Осман-капетана, 0252    Иште токе Бабића Јакишара, 0253    Мале ушке Рушевић’ Раме, 0254    Сјајну брешку Аџиманић’ Дура, 0255    Џевердана са града диздара. 0256    А кад зачу Осман капетане, 0257    Ударио порез по Никшићу, 0258    Изброји му иљаду дуката, 0259    И даде му од града залоге. 0260    Таде тврду вјеру уватише 0261    И врати му двије буле младе, 0262    И одјави овце и говеда, 0263    Здраво Чеву дође каменоме. 0264    Кад крдовници овце закрдише, 0265    По Вучару опет издигнуше, 0266    Спушћају се у Рудине равне. 0267    „Кунем ти се, сердарина Марко, 0268    Да ја могу вјеру преметнути, 0269    Ја би њине раскрдио овце, 0270    Доста би им јада направио!” 0271    А кад сачу сердарина Марко, 0272    Пољуби га с обедвије стране: 0273    „О Лазаре, наш соколе сиви, 0274    Ајд’ уводи у Рудине овце, 0275    Да ми једну војску покупимо, 0276    На Рудине да им ударимо!” 0277    А кад зачу Пециреп Лазаре, 0278    Он узео три-четири друга, 0279    А на плећи турио обравницу, 0280    Па отиде кроз ломну Голију, 0281    Те се спушти у Рудине равне, 0282    Уводио стотину торина, 0283    Код њи бјеше стотину чобана. 0284    Доклен Лазар уводио овце, 0285    Сердар марко покупио војску, 0286    На Рудине те им ударише, 0287    Плијенише стотину торина, 0288    Посјекоше педесет чобана; 0289    Бог им даде, не погибе друга. 0290    Здраво дошли ломној Гори Црној. 0291    Те велики шићар дијелише, 0292    А Лазару даше старешинство, 0293    Великије стотину овнова. 0294    Оће Лазар, весела му мајка, 0295    А нама сва здрава дружина!